Курсовая работа: The place of “Macbeth” among Shakespeare’s tragedies
Кушанданинг яширинган жойин очармиди.
Кеча ярим бўлдимикан, бунча чўзилди? (С.А.) (III. 482 б)
Макбет:
У хун сўрар, талаб қилар яъни қонга қон,
Авваллари бундай пайтда тошлар суриниб,
Тилга кириб, сўз қотарди ҳатто оғочлар.
Қотил қайга бекинмасин, уни муқаррар
Қарға – қузғун зағчаларнинг изидан бориб.
Ихқуварлар топишарди. Хўш, соат неча? (С.А.) (III. 234 б)
Macbeth:
Sometimes like religious revalition, virtues. Will
plead like angels, trumpet – tongned against. The
deep damnation of his faking – off;
And pity, like a naked alu – born babe
Striginy the blast, or heaven’s cherubin housed
Upon the sightless carriers of the air,
Shall blow the horrid deed in every eye
That’s fears shall drown in wind. (I. VIII. 19–25)
Макбет:
И, наконец, Дункан был как правитель
Так чист и добр, что доблести его,
Как ангелы, затрубят об отлищенье.
И в буре жалости родится вихрь,
И явит облака с нагим младенцам,
И, с этой вестью облетев весь мир,
Затопит морем слез его. Не вижу. (стр. 496)
Macbeth:
No voice in literature has sounded with greater sadness!
I have lived long enough. My way of life